Read in English

Bol u kolenu

Bol sa prednje strane kolena: zašto ne treba čekati da prođe i šta zaista pomaže

Piše Milan Subošić, strukovni fizioterapeut  ·  8. oktobar 2026.

Penjete se uz stepenice i sa prednje strane kolena vas nešto probode. Ili sedite sat-dva na sastanku, ustanete, a koleno kao da se zaključalo. Čučanj, nizbrdica, trčanje: sve to sad ume da zaboli, a na snimku, ako ste ga radili, ne piše ništa ozbiljno.

Ako vam je ovo poznato, niste usamljeni. Bol sa prednje strane kolena najčešće je takozvani patelofemoralni bol, to jest bol oko ili iza čašice koji se javlja kad koleno nosi teret u pognutom položaju. Stariji nazivi su hondromalacija patele i „koleno trkača“. Godišnje se javi kod otprilike svake četvrte odrasle osobe (oko 23%) i kod skoro tri od deset adolescenata (oko 29%). To je dobro poznato stanje i postoji jasan plan kako se rešava.

Nije svaki bol ispred kolena isti

Većina ljudi ima patelofemoralni bol, ali ne baš svako. Bol sa prednje strane može da potiče i od tetive čašice, a ponekad i od kuka, jer bol iz kuka ume da se „prenese“ i sa unutrašnje strane kolena. Posle direktnog udarca u koleno treba misliti i na potencijalnu povredu ligamenata. Zato se ne počinje tretmanom, nego pregledom.

Nije to samo „slab mišić“

Često se čuje da je krivac slab kvadriceps ili čašica koja „ne klizi kako treba“. Priča je složenija. U pitanju je stanje sa više uzroka, a stručnjaci koji se njime godinama bave opisuju ga kao problem raspodele opterećenja. Koleno ima svoj „kapacitet“. Kad ga prerastete (jedan od mojih omiljenih mentora i čovek čiji rad veoma cenim - David Poulter, je jako lepo ovo opisao kao „The rule of TOO's - TOO MUCH, TOO SOON, TOO HARD, TOO OFTEN“), bilo novim treningom, nizbrdicom, mnogo stepenica ili satima sedenja sa savijenim kolenom, počne da šalje signal bola. Zato vas boli baš u određenim situacijama, a ne stalno.

Zato ume da pomogne i nešto naizgled sporedno. Jedno od pitanja koje se postavlja na pregledu je da li se bol menja kad promenite obuću. Ako se menja, to je dragocen trag.

Krckanje u kolenu

Mnogima najviše smeta zvuk: škripa, krckanje, kao da se kost o kost trlja. U jednoj studiji koja je poredila 165 žena sa bolom i 158 bez bola, krckanje je bilo otprilike četiri puta češće kod onih sa bolom, ali nije bilo povezano sa funkcijom kolena, nivoom aktivnosti ni bolom pri penjanju uz stepenice i čučnju. Istraživanja o tome šta ljudi misle o tom zvuku, među njima i rad britanske fizioterapeutkinje Claire Robertson, pokazuju da strah od krckanja ume da dovede do izbegavanja pokreta, a upravo to je kolenu najmanje potrebno.

Zašto ne vredi čekati da prođe

Dugo se verovalo da ovaj bol „prerastete“. Pokazalo se da to nije tako. U praćenju ljudi 5 do 8 godina posle dijagnoze, njih 57% prijavilo je nepovoljan oporavak, a lošiji ishod su češće imali oni kod kojih je bol trajao duže od godinu dana pre nego što su se javili. Kod adolescenata, do 65% i dalje ima bol posle dve godine, a do 40% posle pet.

Kad su istraživači uporedili sve tretmane, svaki od njih (edukacija, vežbe, uložci, tejp ili mobilizacija) bio je bolji od čekanja u prva tri meseca. Zato preporučuju da se čekanje izbegava.

Vežbe su temelj, ali pametno dozirane

U jednom se svi slažu: vežbe su osnova lečenja. Međunarodni konsenzus stručnjaka preporučuje vežbe za kuk i koleno zajedno, kombinovane programe, a kod nekih ljudi i uloške u obuću. Kad je koleno jako razdraženo, ne počinje se teškim čučnjevima. Vežbe su na početku kraće, rade se naizmenično, do blagog zamora, u položajima gde koleno manje trpi, pa se opterećenje postepeno diže.

Gde se uklapaju aparati i TEKAR

Ovde ću biti iskren, jer baš na ovom mestu ljudi dobiju najviše obećanja. Aparati nisu lek koji sam rešava bol u kolenu. Tim Watson (takođe jedan od omiljenih mentora koji mi je otvorio oči u ovoj, na prvi pogled najmanje zanimljivoj grani mog posla), profesor sa Univerziteta u Hertfordshireu i jedan od najpoznatijih stručnjaka za elektrofizikalne agense, ponavlja pravila koja ozbiljno shvatamo: izabrati pravi modalitet za pravo tkivo, pogoditi dozu, primenjivati dovoljno često i uklopiti ga u ono što ima najbolje dokaze, a to su vežbe. Doza je presudna, jer postoji mnogo više načina da se doza pogreši nego da se pogodi.

Šta istraživanja kažu za bol sa prednje strane kolena? Novija analiza iz 2024, koja je objedinila 45 ispitivanja, dovela je u pitanje neke stare smernice i ponudila nova rešenja: električna stimulacija mišića (NMES) i radiofrekventna dijatermija, grupa kojoj pripada i TEKAR, kad su dodate vežbama, kratkoročno su dodatno smanjile bol u poređenju sa samim vežbama. Ipak, rezultat ne treba čitati kao obećanje, nego kao osnov za pažljivu primenu.

TEKAR zaslužuje posebnu reč. Pregled iz 2020. koji je obuhvatio 13 radova o kapacitivno-rezistivnom prenosu energije (uglavnom bolovi u kičmi i artroza kolena) ocenio ga je kao obećavajuću terapiju za bol, ali je samo dva od tih ispitivanja imalo nizak rizik od pristrasnosti. Drugim rečima, ima razloga da ga koristimo, a nema razloga da ga predstavljamo kao čudo.

Kako izgleda pregled

Počinje razgovorom: šta izaziva bol (stepenice, čučanj, sedenje, trčanje), šta ga smiruje, čime se bavite i šta ste do sada probali. Zatim pregledamo koleno, kuk i stopalo, procenjujemo snagu i izvodimo pokrete koji bol reprodukuju, poput čučnja, silaska sa stepenika i čučnja na jednoj nozi. Time isključujemo druge uzroke i vidimo gde je koleno najosetljivije.

Na kraju dobijate jasan odgovor i plan. On obično čine vežbe dozirane prema tome koliko je koleno razdraženo, objašnjenje šta se dešava, a po potrebi aparati (TEKAR, elektrostimulacija, analgetske struje) i manuelna terapija, kao deo programa.

Takođe, stare povrede, ožiljci, pa nekad i internističke tegobe mogu ukazati i na probleme u normalnom funkcionisanju fascije, o čemu možete pročitati u prethodnom tekstu.

Šta možete odmah da uradite

• Ne prestajte sa svim što volite. Smanjite ono što najviše iritira, na primer nizbrdice, duboke čučnjeve i sedenje bez pomeranja, pa se vraćajte postepeno.
• Kad duže sedite, ustanite i protegnite koleno.
• Primetite da li se bol menja kad promenite obuću ili podlogu.
• Krckanje bez bola nije razlog za brigu.

Kada ne čekati, nego odmah kod lekara

Javite se lekaru ako primetite nešto od ovoga:

• koleno naglo otekne posle povrede ili pada;
• koleno se zaglavljuje ili imate osećaj da popušta;
• ne možete da stanete na nogu;
• koleno je crveno i toplo, uz groznicu;
• bol je jak noću ili u mirovanju;
• posle udarca primetite deformitet.

U tim slučajevima lekarski pregled dolazi pre svake terapije.