Read in English

Bol u vratu

Ukočen vrat: manje opasno nego što deluje, ali ne morate da ga trpite

Piše Milan Subošić, strukovni fizioterapeut  ·  3. oktobar 2026.

Probudite se, a vrat vam je zaglavljen: glavu ne možete da okrenete na jednu stranu, a svaki pokušaj ide uz grimasu. Ili vam se bol uvuče u vrat posle celog dana za računarom pa se polako penje ka potiljku. Većina ljudi tada pomisli isto: da se nešto ozbiljno pokvarilo.

Dobra vest je da je bol u vratu jedna od najčešćih tegoba uopšte i da je najčešće bezopasan. Procene govore da se ozbiljan uzrok krije u oko 1% slučajeva, a on obično dolazi sa drugim znacima, o kojima pišem pri kraju teksta. Ako vam ne trne ruka, ne slabi i bol ne ide niz nju, najverovatnije je reč o takozvanom nespecifičnom bolu u vratu. To ne znači da je zamišljen. Bol je stvaran i ume da vas dobro zaustavi. Znači samo da iza njega obično nema oštećenja koje bi se videlo na snimku.

Snimak nije presuda

Mnoge najviše uplaši upravo nalaz. Piše „degeneracija“ ili „ispupčenje diska“ i odmah deluje da je vrat gotov. A kad su snimali ljude bez ikakvih tegoba, našli su iste promene. U jednoj studiji na 497 takvih ljudi znaci degeneracije viđeni su na oko 12 do 17% diskova kod dvadesetogodišnjaka, a kod onih starijih od 60 na oko 86 do 89% diskova. Stariji rad upozorava da odluke, pogotovo o operaciji, ne bi trebalo donositi samo na osnovu snimka, bez poređenja sa pregledom i tegobama.

Zato nalaz čitamo uz pregled, a ne umesto njega.

Da li prolazi samo od sebe?

Ponekad prođe, ali rado se vraća. Veliki pregled istraživanja pokazao je da između polovine i tri četvrtine ljudi koji su imali bol u vratu ponovo oseti bol u naredne jednu do pet godina.

Posle prve epizode, duži tok su češće pratili godine preko 40, istovremeni bol u leđima, ranija epizoda bola u vratu i glavobolja uz bol. Na to većinom ne možemo da utičemo. Ali ista istraživanja pokazuju i drugu stranu: bolje su se oporavljali ljudi koji su imali podršku bliskih, bili psihički stabilniji, optimističniji i sa više poverenja u svoje telo, dok su ljutnja i frustracija išle uz lošiji tok. Studije su pritom male i nesavršene, pa ovo uzmite kao smernicu, a ne kao pravilo.

Vrat je stvoren za pokret

Vrat nije krhak. Okrećete ga stalno: kad pogledate preko ramena pre nego što pređete ulicu, kad se okrenete ka nekome ko vas doziva, kad namirišete kafu. Zato deo stručnjaka za bol u vratu predlaže da i rehabilitacija liči na takve zadatke: pokreti glave i očiju zajedno, ravnoteža, jačanje i povratak poverenja da vrat sme da se pomera. Ne samo rastezanje i „popravljanje“ jednog mišića. Treba reći da se taj pristup još razvija i proučava, i da nije utvrđeno pravilo.

Američke smernice za fizioterapeute iz 2017. za bol u vratu sa ograničenim pokretom savetuju vežbe izdržljivosti za vrat, ramena i trup, uz objašnjenje šta se dešava. Kod složenijih tegoba savetuju spoj manuelnih tehnika i vežbi, a kod bola koji traje dugo manuelne tehnike, vežbe i ohrabrujuće objašnjenje.

Zašto ne vredi čekati u nedogled

Sačekati nekoliko dana i videti kako se bol ponaša sasvim je u redu. Ali ne treba čekati mesecima u nadi da će samo proći, iz tri razloga.

Prvo, pregled isključuje retke ozbiljne stvari i vraća vam mir. Drugo, na vreme se mogu primetiti navike koje bol održavaju: strah od pokreta, izbegavanje svega što bi moglo da zaboli, sati u istom položaju, nagli skok u opterećenju. Treće, ako ste već imali bol u vratu ili vam se uz njega javlja glavobolja, istraživanja češće beleže duži tok, pa vam odlaganje najmanje ide u prilog.

Kako izgleda pregled

Počinje razgovorom, jer svoj bol najbolje poznajete vi: kada je krenuo, šta ga pojačava, šta ga smiruje, šta ste do sada probali. Zatim gledamo kako se pomeraju vrat, ramena i gornji deo leđa, proveravamo osećaj i snagu u rukama da bismo bili sigurni da nerv nije uključen, a po potrebi i ravnotežu i usklađenost pokreta glave i očiju. Posebno tražimo položaje i pokrete koji vam bol smiruju, da biste ih kod kuće mogli sami da koristite.

Na kraju dobijate jasan odgovor: šta je verovatno posredi, šta možete da očekujete i šta je sledeći korak. Plan se najčešće sastoji od vežbi i objašnjenja, a po potrebi i manuelne terapije, kao dela programa, a ne umesto vežbanja. O jednoj od tehnika koje koristimo pisali smo ovde, a o bolu u donjem delu leđa ovde.

Šta možete odmah da uradite

• Pomerajte vrat lagano i često, koliko vam je podnošljivo, umesto da ga držite ukočenim.
• Pravite pauze od ekrana i menjajte položaj. I najudobniji položaj postaje naporan posle nekoliko sati.
• Kad okrećete glavu, okrenite se ka nečemu: pogledajte nešto preko ramena umesto da „okrećete vrat“. Nekima je tako lakše.
• Zapamtite koji pokret ili položaj vam donosi olakšanje. To je dragocen podatak za pregled.

Kada ne čekate, nego idete kod lekara

Odmah se javite lekaru ako primetite nešto od ovoga:

• iznenadan, vrlo jak bol u vratu ili neuobičajeno jaka glavobolja, naročito uz vrtoglavicu, dvostruki vid, otežan govor ili gutanje ili utrnulost lica;
• bol posle pada, udarca ili saobraćajne nezgode;
• slabost ili trnjenje u ruci koje se pogoršava;
• nespretne šake, nesiguran hod ili problem sa kontrolom mokraće;
• groznica ili gubitak težine bez razloga;
• bol koji ne popušta ni u mirovanju, naročito noću;
• bol u grudima ili nedostatak vazduha uz bol u vratu.

U tim slučajevima lekarski pregled dolazi pre svake terapije.